Пређи на главни садржај

Илија Марић: Између метафизике и дијалектике


Година издања: 2014.
Формат: 135х200.
Обим: 296 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-27-2












ПРЕДГОВОР   5
БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ    9
БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ
О АНТИЧКОЈ ФИЛОСОФИЈИ  11

КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ  37
УКЛАЊАЊЕ КСЕНИЈЕ АТАНАСИЈЕВИЋ
СА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА  39
КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ
О СРПСКИМ МИСЛИОЦИМА  58
ЈУГОСОЛОВЕНСКИ МИСЛИОЦИ
КСЕНИЈЕ АТАНАСИЈЕВИЋ  80
КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ
И АНТИЧКА ФИЛОСОФИЈА  98

СИМА МАРКОВИЋ 121
МАРКОВИЋЕВО РАЗУМЕВАЊЕ ФИЛОСОФИЈЕ 123
ФИЛОСОФСКО ТУМАЧЕЊЕ
ТЕОРИЈЕ РЕЛАТИВНОСТИ 147

ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ  163
ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ

ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА И МАРКСИЗАМ 165
ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ О ХЕРАКЛИТУ 194
НЕДЕЉКОВИЋЕВА ПРЕДАВАЊА
О КИНЕСКОЈ ФИЛОСОФИЈИ 218

ДОДАЦИ 241
О ИСТРАЖИВАЊИМА
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ФИЛОСОФИЈЕ 243
ФИХТЕ КОД СРБА У XIX ВЕКУ 268

Подаци о објављеним текстовима 291





ПРЕДГОВОР
Радови сакупљени у овој књизи настајали су у протеклих десетак година и организовани су по узору на моју ранију књигу Философска делта (Београд, 2009). И овде је, наиме, реч о четири савремена српска философа, при чему се усредсређујемо на онај сегмент њихове стваралачке активности који је знатним делом временски ситуиран у раздобље између два светска рата. Реч је о метафизичару Браниславу Петронијевићу и његовој врсној ученици Ксенији Атанасијевић, с једне стране, и дијалектичким материјалистима Сими Марковићу и Душану Недељковићу, с друге стране.
Бранислав Петронијевић је познат по свом анахроном настојању да изгради један метафизички систем по узору на рационалисте XVII века, као што је био Лајбниц. Његов метафизички систем, међутим, није оставио видног трага код нас и није нашао следбенике. Петронијевић је у нашој средини имао више утицаја као писац уџбеника из појединих философских дисциплина, посебно из историје философије, који су допринели ширењу философске културе и изван учионица факултета. Мада није имао амбицију да се бави историјом философије, он је у тој области, посебно кад је реч о античком периоду, објавио неколико истраживачких радова од којих су неки били примећени и на страни. У овде презентованом чланку бавимо се Петронијевићевим доприносом историји античке философије.
Петронијевић је био заслужан за подизање нивоа универзитетске наставе философије у Београду. Код њега су написане и одбрањене и прве домаће докторске дисертације из ове дисциплине. Једна од његових ученица и докторанада била је и Ксенија Атанасијевић, прва жена која је добила место доцента на Београдском универзитету. Она је убрзо по одбрани доктората и добијању доцентског места почела да се удаљава од начина философирања свог учитеља, који је до тада следила, и почела трагање за више „словенском“, нашом философијом. Била је и наш први специјалиста за античку философију, али је писала запажене радове и о другим раздобљима историје ове дисциплине. Овде ћемо посебну пажњу поклонити њеним истраживањима античке и националне мисли, као битном аспекту трагања за властитом философском позицијом која би била уједно и наша, словенска.
Социјалистичке и марксистичке идеје доспевале су до Срба још у XIX веку, али се марксистичка философија у ужем смислу почиње интензивније неговати тек између два светска рата. За то је посебно заслужан Сима Марковић, доктор математичких наука и закратко доцент Београдског универзитета, мада је свакако познатији као један од оснивача Комунистичке партије Југославије и њен први секретар. Он је између два рата био наш најзначајнији философ међу марксистима. Овде се бавимо генезом његовог занимања за марксистичку философију као и разумевањем исте, а онда и његовом философском интерпретацијом теорије релативности као револуционарне научне теорије.
Уопште, међу нашим комунистима између два светска рата мало је било философа од струке. Први такав је био Коча Поповић, који је студирао философију у Паризу и Франкфурту. Међутим, једини марксиста међу универзитетским професорима философије у том међуратном раздобљу био је Душан Недељковић. Али ни он то није био од почетка универзитетске каријере, него је то постао тек тридесетих година. О тој његовој еволуцији као и односу према античкој философији, посебно кинеској, пишемо у неколико радова посвећених овом недовољно истраженом философу, који ће играти важну и одређујућу улогу као професор Философског факултета у Београду непосредно после Другог светског рата.
У додатку књиге доносимо два рада из историје српске философије, који су тек посредно у вези са горе разматраним философима. На постојање средњовековне српске философије, која је део традиције европске философије и различита од народне мудрости, први је од наших философа указао Душан Недељковић. У овом прегледу досадашњих истраживања српске средњовековне философије, међутим, бавимо се доприносима не само наших историчара философије него и историчара књижевности. С друге стране, Бранислав Петронијевић је аутор првог засебног предавања о Фихтеу код нас које је записано и тако сачувано. Реч је о предавању на Београдском универзитету одржаном по свој прилици пре Првог светског рата. У раду о Фихтеовој философији код Срба у XIX веку истражујемо шта се о немачком мислиоцу знало и писало код нас пре Петронијевића.

У Београду,


јануара 2014.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Иван А. Иљин: Основе хришћанске културе

Година издања: 2014.
Формат: 130х200
Обим: 96 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-25-8

Предговор Основе хришћанске културе (прев. Н. Узелац)
1. Криза савремене културе
2. Проблем хришћанске културе
3. Прави пут
4. Основе хришћанске културе
5. О прихватању света
6. Култура и Црква
7. О хришћанском национализму
Закључак

Прилог
И. А. Иљин, Култура без срца (прев. Р. Божић)

Аутор о себи
И. А. Иљин, Шта да радимо? [Писмо о себи] (прев. Н. Узелац)


Александар Шмеман ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

Година издања: 2011.
Формат: 135х200.
Обим: 224 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-16-6


Садржај:
Предговор приређивача
Литургијско богословље, богословље Литургије и литургијска обнова
Свете тајне – православно излагање
Литургијска духовност светих тајни
Пост и Литургија – записи о литургијском богословљу
Жртвовање и богослужење
Монашка Литургија, Црква и Царство
Евхаристија
Богословље и Евхаристија
Литургија и богословље
Богословље и литургијско предање
Литургија и есхатологија
Лазар Нешић: Евхаристијско богословље Александра Шмемана

Предговор приређивача


Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупн…

Саша Радоичић: Православље и ГМО

Година издања: 2015.
Формат: 130х200.
Обим: 200 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-31-9



САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР (Еп. Иринеј Добријевић) 7
I. УВОД 11
1.1. Тема рада 11
1.2. Методологија рада 15
II. ЕКОЛОГИЈА КАО РЕЛИГИЈСКО ПИТАЊЕ 17
2.1. Хришћанство и однос према животној средини 18
2.1.1. Учење католичке цркве о животној средини 23
2.1.2. Учење Православне цркве о животној средини 27
III. ГМО – ГЕНЕТСКИ
МОДИФИКОВАНИ ОРГАНИЗМИ 31
IV. МОНСАНТО 35
4.1. Монсанто о себи 35
4.2. Други о Монсанту 43
V. ЗЕЛЕНА РЕВОЛУЦИЈА И ЊЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ 50
VI. ГМО ИСКУСТВА 55
6.1. Индија: Семе самоубиства 56
6.2. Канада: Случај Персија Шмајсера (Percy Schmeiser) 64
6.3. САД: Случај Виктора Бовмана (Victor Bowman) 67
6.4. Аргентина: Република соје 72
6.5. Мексико 76
6.6. Кина 78
VII. ЕТИЧКИ ПРОБЛЕМИ ВЕЗАНИ ЗА ГМО 81
7.1. Патентирање живота 81
7.2. Биопиратерија 84
7.2.1. Анализа случаја: басмати пиринач 87
VIII. ГМО И МОНОТЕИСТИЧКЕ
ВЕРСКЕ ТРАДИЦИЈЕ 96
8.1. Јудаизам 97
8.2. Ислам 106
8.2.1. Ислам и храна: Дозво…