Пређи на главни садржај

Етјен Жилсон: Увод у хришћанску философију

Година издања: 2011.
Формат: 135х200
Обим: 160 стр.
Повез: брош
Саиздавач: Бернар
ISBN 978-86-87057-15-9

Предговор
I Философирати унутар вере
II Узрок бивства
III Онај који јесте
IV Изнад суштине
V Изнад онтологија
VI Темељна истина
VII Камен крајеугаони
VIII Узрочност и партиципација
IX Бивство и суштине
X Бивство, акт и сврха
Лазар Нешић, Етјен Жилсон: живот и рад

Предговор
Под „хришћанском философијом“ подразумеваћемо онај начин философирања који је папа Лав ХIII описао тим називом у енциклици Aeterni Patris и којем је као модел дао учење св. Томе Аквинског.
Св. Тома је био веома хваљен, никада превише с обзиром на своје заслуге, али није увек правилно схватан. Критике које су му упућиване биле су ватрене, каткад и бруталне. Оне, које је покретала искрена љубав за истину нису начиниле никакво зло, чак и оне недовољно утемељене навеле су своје читаоце, некад и своје ауторе, на пут истине. Најштетније су оне које, будући прихваћене као истините услед непрекидног понављања, затамњују смисао учења, мењају његову саму суштину и одвраћају од проучавања истог многе умове, којима би оно могло постати храна, многе душе којима би можда помогло на путевима спасења.
Међу тим критикама је и једна коју се једва усуђујемо да формулишемо, будући да је реч о светитељу и учитељу коjег је Црква изабрала за заштитника својих школа и чије је учење препоручила као правило и норму сопственог учења на пољу теологије и философије. Па ипак, уврежено је мишљење о схоластичкој теологији да је била штетна по хришћанску истину, јер надомешта веру разумом, откривење философијом, спасавајуће милосрђе и побожност охолошћу знања. Св. Тома је од наведених замерки добио део пропорционалан свом теолошком ауторитету, који није незнатан. Ипак, никада се једна примедба није до те мере преварила у адреси на коју је упућена. Био би дуготрајан посао тражити порекло овој грешки, а у сваком случају би закључци били неизвесни. Једноставно, сврха наше књижице је да обелодани супротно: теологија св. Томе Аквинског далеко од тога да искључује духовност, она управо и јесте једна духовност.
То би требало бити очигледно. Теологија једног теолога, достојног свог имена, не може бити друго до сами покрет његовог ума и љубави, док тражећи истину о Богу изучава Свето Писмо и посматра Божија дела. Таква је теологија св. Томе Аквинског. Истина, њена техничка строгост и крајња апстрактност основних појмова чине је тешко приступачном свакоме, а некима у потпуности, па опет јој та потешкоћа не квари ни предмет ни суштину. Није нам допуштено бити у уверењу да је та суштина, која је разумевање вере, оно intellectus fidei, неприступачна умовима способним да разумеју њене појмове. Чак и ако би сувопарност и замршеност техничких оправдања одбијала, светлост истине која сама по себи блиста у умовима, требало би да истима буде у одређеној мери видљива у оквиру формулација којима је изражена.
Ми овим управо нудимо размишљање о броју поменутих формула. Њихов избор је у потпуности личан. Он пре свега жели да подвуче одређене темељне појмове који доминирају учењем св. Томе и обезбеђују му разумљивост. Из одређених разлога, које ћемо накнадно изнети, св. Тома није желео ограничити своју теологију на један систем који би укључивао само најличније у властитој философској мисли. Резултат је да се оно најоригиналније у његовом учењу налази, такорећи, потопљено у мноштву доктрина, које не можемо да му не припишемо, али које су његове због тога што их је он прве направио таквима. Наш циљ је да јасно изнесемо основне појмове, који су неким начином од почетка томистички и који нас по себи оспособљавају да разумемо како се св. Тома служио свим осталим појмовима. Препознајемо их по чињеници да без њих не би било томизма као засебне и личне доктрине св. Томе Аквинског. Остали појмови који чине ткиво његовог дела и богате га, томистички су само на основу поменутих.
Поред општих разлога, понуђен избор главних тема је израз спонтане привржености ка одређеним тврдњама и облицима мисли Заједничког Учитеља Цркве.
Ономе ко их износи немогуће је изнова их читати а не осетити како га воде у близину Божију, колико год је могуће људскоме уму који размишља о смислу његове речи. Моја једина жеља је да поделим то искуство са другима. Неће бити речи о томе да се нешто докаже, већ да се покаже, остављајући сваком читаоцу да тражи свој пут и да се на свој начин покуша приближити узвишеним тајнама, чије би занемаривање значило смрт метафизике и теологије, а размишљање о њима у понизности љубави дело је побожности једнако колико и мудрости. Међу многим путевима ка Богу, од којих ниједан није узалудан, добро је што и овај остаје отворен: не ради се о путу утемељеном на науци, академизму или начитаности, већ о низу рефлексија о теолошким темама, позајмљеним од св. Томе и предложеним разуму на размишљање, које читалац слободно спроводи на свој начин.



Коментари

Популарни постови са овог блога

Иван А. Иљин: Основе хришћанске културе

Година издања: 2014.
Формат: 130х200
Обим: 96 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-25-8

Предговор Основе хришћанске културе (прев. Н. Узелац)
1. Криза савремене културе
2. Проблем хришћанске културе
3. Прави пут
4. Основе хришћанске културе
5. О прихватању света
6. Култура и Црква
7. О хришћанском национализму
Закључак

Прилог
И. А. Иљин, Култура без срца (прев. Р. Божић)

Аутор о себи
И. А. Иљин, Шта да радимо? [Писмо о себи] (прев. Н. Узелац)


Александар Шмеман ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

Година издања: 2011.
Формат: 135х200.
Обим: 224 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-16-6


Садржај:
Предговор приређивача
Литургијско богословље, богословље Литургије и литургијска обнова
Свете тајне – православно излагање
Литургијска духовност светих тајни
Пост и Литургија – записи о литургијском богословљу
Жртвовање и богослужење
Монашка Литургија, Црква и Царство
Евхаристија
Богословље и Евхаристија
Литургија и богословље
Богословље и литургијско предање
Литургија и есхатологија
Лазар Нешић: Евхаристијско богословље Александра Шмемана

Предговор приређивача


Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупн…

Саша Радоичић: Православље и ГМО

Година издања: 2015.
Формат: 130х200.
Обим: 200 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-31-9



САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР (Еп. Иринеј Добријевић) 7
I. УВОД 11
1.1. Тема рада 11
1.2. Методологија рада 15
II. ЕКОЛОГИЈА КАО РЕЛИГИЈСКО ПИТАЊЕ 17
2.1. Хришћанство и однос према животној средини 18
2.1.1. Учење католичке цркве о животној средини 23
2.1.2. Учење Православне цркве о животној средини 27
III. ГМО – ГЕНЕТСКИ
МОДИФИКОВАНИ ОРГАНИЗМИ 31
IV. МОНСАНТО 35
4.1. Монсанто о себи 35
4.2. Други о Монсанту 43
V. ЗЕЛЕНА РЕВОЛУЦИЈА И ЊЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ 50
VI. ГМО ИСКУСТВА 55
6.1. Индија: Семе самоубиства 56
6.2. Канада: Случај Персија Шмајсера (Percy Schmeiser) 64
6.3. САД: Случај Виктора Бовмана (Victor Bowman) 67
6.4. Аргентина: Република соје 72
6.5. Мексико 76
6.6. Кина 78
VII. ЕТИЧКИ ПРОБЛЕМИ ВЕЗАНИ ЗА ГМО 81
7.1. Патентирање живота 81
7.2. Биопиратерија 84
7.2.1. Анализа случаја: басмати пиринач 87
VIII. ГМО И МОНОТЕИСТИЧКЕ
ВЕРСКЕ ТРАДИЦИЈЕ 96
8.1. Јудаизам 97
8.2. Ислам 106
8.2.1. Ислам и храна: Дозво…