Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за 2011

Александар Шмеман ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

Година издања: 2011.
Формат: 135х200.
Обим: 224 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-16-6


Садржај:
Предговор приређивача
Литургијско богословље, богословље Литургије и литургијска обнова
Свете тајне – православно излагање
Литургијска духовност светих тајни
Пост и Литургија – записи о литургијском богословљу
Жртвовање и богослужење
Монашка Литургија, Црква и Царство
Евхаристија
Богословље и Евхаристија
Литургија и богословље
Богословље и литургијско предање
Литургија и есхатологија
Лазар Нешић: Евхаристијско богословље Александра Шмемана

Предговор приређивача


Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупн…

Етјен Жилсон УВОД У ХРИШЋАНСКУ ФИЛОСОФИЈУ

Приказ обајвљен у: „Православље“, бр. 1070, 15. окт. 2011.


Француски томистички философ Етјен Жилсон (1884-1878) један је од најпознатијих ствараоца у римокатоличкој философији и теологији XX века. Многи га убрајају међу централне фигуре француског римокатоличког теолошког покретка Ressourcement или Nouvelle Theologie, који је почетком двадесетог века објавио повратак изворима хришћанске духовности: Литургији, Светом Писму и оцима Цркве (отац Геoргије Флоровски ће тек три деценије касније објавити своју „неопатристичку синтезу“ и „повратак Оцима“). Промотери наведеног покрета били су, између осталих: Жан Данијелу, Анри де Либак, Ив Конгар, Ханс Урс фон Балтазар, Луј Бује, Ханс Кинг и млади Јозеф Рацингер (сада папа Бенедикт XVI). Поменути теолози се данас сматрају теолошким иконама модерне хришћанске теологије.

Књига пред нама написана је још 1960. године (Introduction à la philosophie chrétienne). У време њене појаве римокатоличку теологију је потресао велики сукоб око две…

ПРОМОЦИЈА - Оскар Кулман КРШТЕЊЕ У НОВОМ ЗАВЕТУ

Место и време: Парохијски дом Храма Светог Саве, дана 15. 12. 2011., у 19h.

Говоре: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Александар Ђаковац, Бојан Бошковић.

НОВА ИЗДАЊА - САЈАМ КЊИГА 2011.

Петар Јевремовић, Патрологија у огледалу херменеутике, едиција Кључ, књ. 6.

Оскар Кулман, Крштење у Новом Завету, едиција Кључ, књ. 7.

Етјен Жилсон, Увод у хришћанску философију, едиција Кључ, књ. 8 (саиздавач Бернар).

Давор Џалто, Plus Ultra, едиција Полис, књ. 1 (саиздавач радио Слово љубве).


Алексеј Лосев, Жена мислилац (роман), заједничко издање са Агенцијом за издаваштво Бернар.

Давор Џалто: PLUS ULTRA

УВОД Ова књига није писана као кохерентна целина у којој се анализира једна одређена тема. Књига је, напротив, настала на позив издавача, као избор есеја који су писани на различите теме и различитим поводима. Тематика се креће од анализе проблема везаних са савремену уметност и културу, до размишљања о питањима савременог друштва и хришћанске вере у савременом свету. Уједначеност не постоји ни у погледу стила изражавања, који варира од академског до блогерског језика, у складу са условима под којима су одређени текстови настајали или месту где су првобитно објављивани. И поред тога, постоји нешто што обједињује све текстове. То је намера аутора да покуша да путем анализе одређених тема и појава укаже на неопходност критичког односа према реалности, како у друштвеној сфери тако и у начину на који схватамо своје сопствено постојање и деловање у свету. Намера је такође да поједине теме и изнети ставови подстакну даљу дискусију и размишљање о тренутно актелним али и о оним увек актуелним п…

Први превод са сиријског на српски језик

Оскар Кулман, Ранохришћанско богослужење

Приказ обајвљен у: „Православље“, бр. 1050, 15. дец. 2010, с. 50.
Оскар Кулман, Ранохришћанско богослужење
Оскар Кулман је један од најзначајнијих богослова 20. века. Основни предмет његовог истраживања је био Нови завет. Његов приступ Новом завету, познат као Историја спасења (Heilsgeschichte), развија се као реакција на демитологизацију коју је предложио Р. Бултман. Он историју посматра као низ откупитељских раздобља, а Исуса Христа смешта у њих као центар. У односу на Христа, историја спасења се дели на припрему (Стари завет); доба Христа и Цркве (Нови завет и садашње раздобље) и есхатон (будуће доба). По његовом схватању, цела библијска историја је обележена трајном напетошћу између обећања и испуњења, између већ (присутног Царства небеског) и још не (потпуно реализованог). Он је сматрао да је одредница историја спасења (heilsgeschichte) веома прикладан израз за проучавање изворног значења Новог завета, јер су Христос и прва Црква били надахнути Старим заветом и старозаветним (линеа…

Предавања Флоровског о византијским аскетским оцима