Пређи на главни садржај

Отачник 1 (2009): Теологија богослужбених символа


И последњим бројем је „Отачник“ потврдио да богословским проблемима приступа на један, за наше прилике, нов, идеолошки неострашћен и свеобухватнији начин. Утолико је значајније што је то показао и када је у питању тема којом се бави у овом броју; ради се о теологији богослужбених символа, дакле, о теологији богослужења. Тој теми је у последње време у нашој помесној Цркви приступано веома острашћено, те су већина суштинских питања била заобиђена, а у први план се истицало нешто потпуно маргинално. Стога је овај темат стигао „у прави час“.
Прва овогодишња свеска „Отачника“ показује један озбиљан и одговоран приступ, несумњиво, једној од најзначајнијих тема православног (црквеног) богословља. Уредништво је, судећи по Уводном слову и садржају дела посвећеног теми броја, било свесно обимности и комплексности проблематике богослужбених символа, као и чак немогућности коначног решавања свих питања проблематике којом се бави овај број. Али је, с друге стране, било свесно потребе да се за решењима упорно трага. Резултати трагања појединих теолога презентевоани су у овом броју „Отачника“, у првој „носећој“ рубрици, кроз 17 врло озбиљних и квалитетних текстова, на скоро 200 страна.
У другој по реду рубрици („Огледи“) публиковано је седам радова који се баве неким значајним теолошким темама , а који се не тичу теме броја, као што су именославље, природа педагогије Јована Златоустог, мистична теологија Дионисија Ареопагита, филиокве у контексту латинског платонизма, однос библијске и философске ерминевтике итд.
Трећа рубрика је насловљена као и сам часопис, односно, Богословско друштво које га издаје, дакле: „Отачник“. У њој су објављена два превода отачких списа са упоредним грчким текстом оргинала. Иначе, у „Отачнику“ се сви отачки преводи штампају са упоредним текстом оргинала. Два текста која су у овој рубрици јесу: Теофил Антиохијски, „Автолику“ (књ. 1.) и Максим Исповедник, „Апорија 37 – созерцање начина по коме би/ преступ Адамов“.
Последња рубрика, као што је то обичај у научним журналима, посвећена је приказима књига које су у скорије време актуелне у теолошкој јавности. У „Отачнику“ имамо четири стручно урађених приказа књига које су у Србији публиковани у последње време. Ради се о следећим књигама: Св. Августин, О блаженом животу; Патријарх Никифор, Против иконокласта; Карен Л. Кинг, Шта је гностицизам?; Ларс Тунберг, Човек и космос – визија св. Максима Исповедника.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Иван А. Иљин: Основе хришћанске културе

Година издања: 2014.
Формат: 130х200
Обим: 96 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-25-8

Предговор Основе хришћанске културе (прев. Н. Узелац)
1. Криза савремене културе
2. Проблем хришћанске културе
3. Прави пут
4. Основе хришћанске културе
5. О прихватању света
6. Култура и Црква
7. О хришћанском национализму
Закључак

Прилог
И. А. Иљин, Култура без срца (прев. Р. Божић)

Аутор о себи
И. А. Иљин, Шта да радимо? [Писмо о себи] (прев. Н. Узелац)


Александар Шмеман ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

Година издања: 2011.
Формат: 135х200.
Обим: 224 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-16-6


Садржај:
Предговор приређивача
Литургијско богословље, богословље Литургије и литургијска обнова
Свете тајне – православно излагање
Литургијска духовност светих тајни
Пост и Литургија – записи о литургијском богословљу
Жртвовање и богослужење
Монашка Литургија, Црква и Царство
Евхаристија
Богословље и Евхаристија
Литургија и богословље
Богословље и литургијско предање
Литургија и есхатологија
Лазар Нешић: Евхаристијско богословље Александра Шмемана

Предговор приређивача


Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупн…

Саша Радоичић: Православље и ГМО

Година издања: 2015.
Формат: 130х200.
Обим: 200 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-31-9



САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР (Еп. Иринеј Добријевић) 7
I. УВОД 11
1.1. Тема рада 11
1.2. Методологија рада 15
II. ЕКОЛОГИЈА КАО РЕЛИГИЈСКО ПИТАЊЕ 17
2.1. Хришћанство и однос према животној средини 18
2.1.1. Учење католичке цркве о животној средини 23
2.1.2. Учење Православне цркве о животној средини 27
III. ГМО – ГЕНЕТСКИ
МОДИФИКОВАНИ ОРГАНИЗМИ 31
IV. МОНСАНТО 35
4.1. Монсанто о себи 35
4.2. Други о Монсанту 43
V. ЗЕЛЕНА РЕВОЛУЦИЈА И ЊЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ 50
VI. ГМО ИСКУСТВА 55
6.1. Индија: Семе самоубиства 56
6.2. Канада: Случај Персија Шмајсера (Percy Schmeiser) 64
6.3. САД: Случај Виктора Бовмана (Victor Bowman) 67
6.4. Аргентина: Република соје 72
6.5. Мексико 76
6.6. Кина 78
VII. ЕТИЧКИ ПРОБЛЕМИ ВЕЗАНИ ЗА ГМО 81
7.1. Патентирање живота 81
7.2. Биопиратерија 84
7.2.1. Анализа случаја: басмати пиринач 87
VIII. ГМО И МОНОТЕИСТИЧКЕ
ВЕРСКЕ ТРАДИЦИЈЕ 96
8.1. Јудаизам 97
8.2. Ислам 106
8.2.1. Ислам и храна: Дозво…