Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за август, 2009

Отачник 1 (2009): Теологија богослужбених символа

И последњим бројем је „Отачник“ потврдио да богословским проблемима приступа на један, за наше прилике, нов, идеолошки неострашћен и свеобухватнији начин. Утолико је значајније што је то показао и када је у питању тема којом се бави у овом броју; ради се о теологији богослужбених символа, дакле, о теологији богослужења. Тој теми је у последње време у нашој помесној Цркви приступано веома острашћено, те су већина суштинских питања била заобиђена, а у први план се истицало нешто потпуно маргинално. Стога је овај темат стигао „у прави час“.
Прва овогодишња свеска „Отачника“ показује један озбиљан и одговоран приступ, несумњиво, једној од најзначајнијих тема православног (црквеног) богословља. Уредништво је, судећи по Уводном слову и садржају дела посвећеног теми броја, било свесно обимности и комплексности проблематике богослужбених символа, као и чак немогућности коначног решавања свих питања проблематике којом се бави овај број. Али је, с друге стране, било свесно потребе …

Отачник 1-3 (2008): Одбрана икона у осмом и деветом веку

Расправа о иконама вођена у Византији у осмом и деветом веку је, без сумње, представљала прекретницу у животу хришћанске царевине. С друге стране, она је и за Цркву била од огромног значаја, јер је током ње дат одговор на питање потребе постојања ликовних представа Христа, Богородице и светитеља у Цркви. Расправа која је трајала дуже од једног века захватила је многе сегменте живота Цркве и државе. Губитак територија, смене династија, снажни непријатељи на границама, економске тешкоће, опадање градова, промене прилика на Западу и крунисање Карла Великог, само су неке од тешкоћа са којима се Царство суочило непосредно пре и током расправе око икона. Улога царева током кризе, неуједначено деловање против поштовалаца икона, значајна подршка у самој Цркви, коју су цареви имали у борби против икона, неке су од карактеристика овог периода. По окончању расправе уочљиве су значајне промене како у организацији Цркве, богослужењу, архитектури тако и у организацији Царства.

Разноврс…

Отачник 2-3 (2007): Исихазам Григорија Синаита

Часопис за светоотачку праксу и теорију – ОТАЧНИК, представља јединствени издавачки подухват у области црквено-теолошке штампе. Концентрисан на патролошке /светоотачке/ литерарне саставе, он даје немерљив допринос српској богословској мисли, који се одражава и на културу Срба. Преводом светоотачких текстова и студија еминентних светких истраживача из подручију теолошко-философске мисли, као и публиковање радова домаћих теолога, афирмише се квалитетана богословка мисао у Србији и подиже свест ортодоксних верника на један виши ниво.
Тема овог /дво/броја је „Исихазам Григорија Синаита“. Преподобни Григорије Синаит је један од најзаслужнијих за реафирмисати и географски ширење (посебно ка словенским земљама) исихазама. Његов рад, нарочити за време боравка у Парорији, која се налазила на граници Бугарске и Византије, ће пресудно утицати на развој српске православне духовности. Наиме, група пароријских ученика Григорија Синаита ће, бежећи пред налетима Османлија, прећи у Србију…

Отачник 1 (2007): Евагрије Понтијски

Последњи број ''Отачника'', часописа за светоотачку праксу и теорију, изашао је 1998. године; након скоро једне деценије појављује се први број нове серије који је посвећен Евагрију Понтијском.
Богословски журнал ''Отачник'' бави се стваралаштвом Отаца и Учитеља Цркве. Превођење светоотачке литературе је од виталног значаја за рехабилитацију српске културе и духовности, јер је богословље, такође, и имплицитна област културе једнога народа. Темељи нашега језика, уметности и философије јесу јелинско-сиријски и латински литерарни састави. Стога је њихова актуализација од великог значаја за нас данас. Циљ повратка на изворе није обожавање прошлости која је, можда, била славна, ради ње саме, већ повратак оном начину мишљења, а самим тим и постојања, који је био исправан и добар. Међутим, стерилно препричавање онога што су Оци некада говорили није нам од неке користи, потребан је стваралачки дијалог са њима и задобијање оног истог духовног искуств…