субота, 05. новембар 2016.

Горазд Коцијанчич: Еротика, политика итд.


Година издања: 2016.
Формат: 135х200.
Обим: 240 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-33-3













Садржај

УВОД  5
ЕРОТИКА 27
ПОЛИТИКА 78
ИТД. 151
ТЕОЛОШКИ КОРОЛАРИЈУМ
(Три криптичне скице) 223

Ален Ширца
РАЗБИЋЕ СЕ НАСТАВЉА 236

Слободан Жуњић: Бог филозофа у антици

Година издања: 2016.
Формат: 135х200.
Обим: 104 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-32-6










САДРЖАЈ

Бог филозофа у антици: Хеленска размишљања о бесмртним бићима
I Отвореност према туђим боговима  7
II Филозофска критика веровања 10
III Филозофско неличносно богословље 15
IV Хеленска природна теологија 23
V Хеленска конкретно-апстрактна религија 28
VI Филозофски компаратив 34
VII Прочишћеније поимање бога 40
VIII Филозофска метафизика 48
IX Хеленистичко филозофирање о боговима 52
X Новополатонистичко промишљање богова 57
XI Теолози или филозофи? 64

Одломци
Слободан Жуњић
Једно као бог код пресократоваца 71
Парменид
О природи [I–III] 79

Илија Марић
Реч уз радове Слободана Жуњића
о грчкој философској теологији 93

петак, 04. новембар 2016.

Александар Раковић: Историја, вера, политика


Година издања: 2016.
Формат: 130х200.
Обим: 424 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-34-0









САДРЖАЈ

Предговор 11
1. Сто година од почетка Првог светског рата
Немачке и аустроугарске припреме
за Први светски рат и антисрпски ревизионизам 17
Српски народ у борби за слободу
пред почетак Првог светског рата 22
Атентат на аустроугарског престолонаследника
у Сарајеву, ултиматум Србији и крах немачких
напора да Британију уведу у грађански рат 27
Српска борба у Првом светском рату
и ирски револуционарни покрет 31
Британци, Срби и Први светски рат:
оновремени и данашњи погледи 36
Америчка порука у Првом светском рату:
„Спасимо Србију, нашег савезника“ 41
Страдање Београда у првој ратној години (1914)
према сведочењу Анрија Барбија: аустроугарска
застава под ногама краља Петра I Карађорђевића 45
Београд у децембру 1914: краткотрајна окупација
и херојско ослобођење српске престонице 51
Страдање Саборне цркве Светих апостола Петра
и Павла у Шапцу и у њој заточеног српског народа
од руке аустроугарског агресора у августу 1914. 55
Римокатоличка црква Свете Ане у Шапцу: праштање православних Срба хрватским војницима аустроугарске
војске за злочине у Првом светском рату 60
Аустроугарско бомбардовање Његошеве капеле на Ловћену
и окупаторова забрана црвено-плаво-беле заставе у Црној Гори: удар на српске симболе и идентитет који траје до данас 65
Никола Тесла, српско родољубље и Први светски рат 70
Иво Андрић, српско родољубље и слике Првог светског рата 74
Андрић, Тесла и српске песме Првог светског рата 78
Бечка филхармонија у Сарајеву на Видовдан 2014. изводи аустроугарску и немачку химну: како се ово може тумачити? 83
О Видовдану и другим датумима 87
2. Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима
у НДХ и намера Римокатоличке цркве у Хрвата
да канонизује кардинала Алојзија Степинца
Страдање Срба и Јевреја у Санском Мосту (1941):
сећање на мученике Шушњара и других стратишта 95
Република Српска и Република Србија у Доњој Градини обележиле седамдесет година од пробоја логораша
из логора смрти Јасеновац 100
Степинац не треба да буде светитељ. И тачка 105
Да ли ће, у наредном кораку, Павелић бити рехабилитован
за монструозне злочине над Србима, Јеврејима и Ромима? 110
Да ли је врх Римокатоличке цркве
у Хрвата потпуно изгубио компас? 115
3. Постјугословенски простор и верска
питања у геополитичким одмеравањима
Кумановска трагедија као повод за присећање:
православни Јужни Словени и њихова верска баштина
на континуираном удару албанских терориста 123
„Обојене револуције“ као претња
културној и верској баштини 128
Поводом намера албанских сепаратиста да преко Унеска себи припишу српску духовну баштину на Косову и Метохији: отимање српске духовне баштине на Косову и Метохији 133
Српска Православна Црква у Црној Гори
на мети окупатора и сепаратиста: јуче и данас 138
О неделу званом „Нацрт закона о слободи
вјероисповијести“ у Црној Гори 143
Препознајмо пиромана и гасимо ватре етничко-верских подела које нам је донео ветар са Запада 148
О црквеном спору у Републици Македонији 153
Дан Републике Српске (9. јануар) на удару
западне клике и бошњачких кликера 159
Видовданска беседа у Бару 2016:
радимо на новом уједињењу наших земаља 164
Текст у америчком часопису из 2003. о трагичним
догађајима на Косову и Метохији 169
О новим интеграцијама постјугословенских република
које потичу из православног цивилизацијског темеља 174
4. Међуверски дијалог
у Републици Србији и иностранству
Јачање државних и верских веза Србије и Индонезије 181
Упознајмо Исламску заједницу Србије 190
Државно-верски дијалог Србије и Индонезије
као подршка очувању територијалног интегритета
наше земље на Косову и Метохији (у сусрет нашем
трећем билатералном међуверском дијалогу) 195
Летња школа „Сусрет науке и вере“ 200
Трећи билатерални међуверски дијалог Србије и Индонезије:
наставак плодоносне сарадње пријатељских земаља 205
О укидању и враћању верске наставе у наш образовни систем 211
О два важна научна скупа у Фрајзингу
и Москви и актуелности религијских тема 216
Велики јубилеј: 90 година београдске синагоге Сукат Шалом 221
5. Страдање хришћана на Блиском истоку и северној Африци пре и после „Арапског пролећа“
„Арапско пролеће“ и хришћани
на Блиском истоку: народ без будућности? 227
Нестанак хришћана древне Месопотамије: шта смо пропустили да чујемо о Ираку у претходних десет година 233
Хришћани Сирије у борби за опстанак 238
Напади на хришћане у Египту:
са каквим се изазовима суочавају Копти? 242
Хришћани пате и у Либији 247
Хришћани у Тунису где је такозвано „Арапско пролеће“
започело прелаз у „Хришћанску зиму“ 251
Од „Арапског пролећа“ до „Исламске државе“:
прогон хришћана на Блиском истоку се наставља 255
Како су сиријски и ирачки хришћани прославили Божић 260
Египатски председник први пут
у историји на Божићној литургији 265
О новој опасности за хришћане на Синају
и доласку страдалника с Блиског истока у нашу земљу 270
Мигрантска религијска конверзија: хоће ли крштавање избеглица и миграната у протестантским црквама
помоћи да на Западу добију азил и избегну изолацију? 275
6. Руски свет и нови државно-црквени изазови
Крим, где је започето крштење Русије 283
Шта треба знати о историјским појмовима:
Рус, Малорусија, Новорусија, Украјина 287
Украјинске верске теме: једина канонска црква у земљи
је Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије 292
Путин на Светој Гори 297
7. Остале савремене верске и политичке теме
О православним црквама и духовном животу
у научно-истраживачким базама на Антарктику 305
Посмртне остатке Николе Тесле
заштити од њу ејџ квазикултуре 310
О десет стратегија манипулације људима путем медија 315
Пожари у православним црквама на Васкрс 2016: координисани напади или несрећни сплет околности? 320
8. Личности
Поводом одлуке Вишег суда у Београду
о рехабилитацији професора Радослава М. Грујића 327
Прилог за биографију српског патријарха Павла:
Гојко Стојчевић, секретар Хора студената
Православног богословског факултета 331
Боби Фишер: прогнани пријатељ српског народа 336
Реис-ул-улема Хамдија Јусуфспахић (1937–2016) 341
9. филм
Српско родољубље у филму Марш на Дрину (1964) 349
О немачко-аустријском играном
филму Гавре Принцип (1990) 354
Свети Георгије убија аждаху и Чарлстон за Огњенку: Срби
и Први светски рат на великом платну у новије време 358
Бранио сам Младу Босну: изванредан филм
испуњен снажним емоцијама 362
Филм Сјене о Принциповом тамновању у Терезину 366
Документарни филм Српски Јевреји
у борби за слободу Србије 1912–1918 369
Играни филмови о српском средњем веку:
квалитет одличан, квантитет слабашан 372
О норвешкој телевизијској серији Окупирани:
откуд Срби у хипотетичком војном судару у Скандинавији? 377
10. Прикази
Цвјетко Ђ. Поповић, Сарајевски Видовдан 1914: сведочења
једног од атентатора на Франца Фердинанда, Београд 2014, 194 стр. и Сарајево 1914: сведочења, Београд 2014, 260 стр. (Сведочења о Сарајевском атентату 1914:
о два значајна издања београдске Просвете) 385
Миле Бјелајац, 1914–2014: зашто ревизија?
– старе и нове контроверзе о узроцима
Првог светског рата, Београд 2014, 248 стр. 390
Мира Радојевић, Љубодраг Димић, Србија у Великом рату 1914–1918: кратка историја, Београд 2014, 298 стр. 393
Радмила Радић, Момчило Исић, Српска црква
у Великом рату 1914–1918, Београд–Гацко 2014, 613 стр. 396
Јован Дучић, Анексија Босне и Херцеговине и српско питање,
Београд 2014, 123 стр. (Јован Дучић о аустроугарској
окупацији и анексији Босне и Херцеговине) 400
О часописима Весник Српске цркве и Весник 404
Summary 409
Извори и литература 410
Именски индекс 415
О аутору 423


Предраг Петровић: Свештени гласови тананог шапата


Година издања: 2015.
Формат: 135х200.
Обим: 240 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-30-2



Садржај

Предговор  5
I Богослужбено јединство
потврдног и одречног богословља 15
Увод 15
Улога јелинистичких дисторзија
у релативизовању хришћанског порекла
и смисла богословља Дионисија Ареопагита 20
Потврдно и одречно богословље
Личности Исуса из Назарета 32
Божански начин сагледавања света
и његови иконично-одразни аспекти 46
Божански облици и богослужбено-символични
начин постојања Цркве 58
Дискурс о богослужбено-символичном
богословљу сенке, иконе и истине 67
О сенци и икони свештеног
уподобљавањаАрхетипу постојања 74
О тајанственом богословљу Дионисија Ареопагита 90
II Еклисиолошко исходиште божанског откривења 109
Увод 109
Свештена природа откривења
и јединственост места откривења 113
Промене унутар богослужбене природе
божанског домостроја спасења 119
Врлина као богослужбени двиг свештеног
измирења људских и божанских дејстава 133
Црква као богослужбено место
јерархијског сједињења Бога и људи 140
Крштење као приступ
животу човековог божанског подобија 158
О савршењима свештене заједнице 168
О свештеном удаљавању неподобних 174
Богослужбено-символична тајноводства верних 178
Дионисијево сагледавање еклисиолошке (евхаристијске) природе свештених тајноводстава 181
Максимово сагледавање еклисиолошке
природе свештених тајноводстава 190
Тајноводствено сагледавање
свештене тајне освећења мира 195
Тајноводствено сагледање тајне свештенства 206
Тајноводствено сагледавање
посљедованија за свештено уснуле 214
Закључак 223
Библиографија 231
Извори 231
Литература 232

Саша Радоичић: Православље и ГМО


Година издања: 2015.
Формат: 130х200.
Обим: 200 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-31-9



САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР (Еп. Иринеј Добријевић) 7
I. УВОД 11
1.1. Тема рада 11
1.2. Методологија рада 15
II. ЕКОЛОГИЈА КАО РЕЛИГИЈСКО ПИТАЊЕ 17
2.1. Хришћанство и однос према животној средини 18
2.1.1. Учење католичке цркве о животној средини 23
2.1.2. Учење Православне цркве о животној средини 27
III. ГМО – ГЕНЕТСКИ
МОДИФИКОВАНИ ОРГАНИЗМИ 31
IV. МОНСАНТО 35
4.1. Монсанто о себи 35
4.2. Други о Монсанту 43
V. ЗЕЛЕНА РЕВОЛУЦИЈА И ЊЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ 50
VI. ГМО ИСКУСТВА 55
6.1. Индија: Семе самоубиства 56
6.2. Канада: Случај Персија Шмајсера (Percy Schmeiser) 64
6.3. САД: Случај Виктора Бовмана (Victor Bowman) 67
6.4. Аргентина: Република соје 72
6.5. Мексико 76
6.6. Кина 78
VII. ЕТИЧКИ ПРОБЛЕМИ ВЕЗАНИ ЗА ГМО 81
7.1. Патентирање живота 81
7.2. Биопиратерија 84
7.2.1. Анализа случаја: басмати пиринач 87
VIII. ГМО И МОНОТЕИСТИЧКЕ
ВЕРСКЕ ТРАДИЦИЈЕ 96
8.1. Јудаизам 97
8.2. Ислам 106
8.2.1. Ислам и храна: Дозвољеним
и лијепим јелима се храните (Куран 23:51) 107
8.2.2. Ислам и ГМО: Теолошки аргументи 111
8.2.3. Ислам и ГМО: Нетеолошки аргументи 115
8.3. Хришћанство 118
8.3.1. Католичка црква 120
8.3.2. Англиканска заједница 125
8.4. Хришћанска екуменска тела 128
8.4.1. Конференција европских цркава
(The Conference of the European Churches) 128
8.4.2. Светски савет цркава
(World Council of Churches) 130
8.4.3. Хришћанска помоћ (Christian Aid) 131
IX. ПРАВОСЛАВНИ – ТЕОЛОШКИ ОКВИР
ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ СТАВА ПРЕМА ГМО 133
9.1. Библијска визија света и човека 135
9.2. Човек као биће које храну производи 140
9.3. Човек као биће које храну конзумира 143
9.4. Храна као света тајна 150
9.5. Храна као символ света 156
9.6. Православна теологија тела 163
X. ПРАВОСЛАВНА ВИЗИЈА СВЕТА
И ЧОВЕКА У СВЕТЛУ ГМО ПОЛЕМИКЕ 167
XI. ЗАКЉУЧАК 178
БИБЛИОГРАФИЈА 189
Интернет извори 192

недеља, 09. новембар 2014.

Слободан Жуњић: Парерга - из српске и јужнословенске филозофије

Година издања: 2014.
Формат: 135х200.
Обим: 274 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-26-5



САДРЖАЈ


УВОД У ФИЛОЗОФИЈУ У СРБА   5

ЛОГИЧКИ ДИЈАГРАМИ У СРПСКИМ

СРЕДЊОВЕКОВНИМ РУКОПИСИМА  13

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ И ЕНГЛЕСКИ МОРАЛИЗАМ  57

ПОВРАТАК ДИМИТРИЈА МАТИЋА  75

ПЕТРОНИЈЕВИЋЕВИ ИСТОРИЈСКО-ФИЛОЗОФСКИ СПИСИ 108

ФИЛОЗОФИЈА У СРБИЈИ 139

LA PHILOSOPHIE EN YOUGOSLAVIE 224

ДЕСЕТ ГОДИНА РАДА ИНСТИТУТА ЗА ФИЛОЗОФИЈУ 254

СРПСКА ФИЛОЗОФСКА ДРУШТВА 268

ИЗВОРНИЦИ 271

субота, 08. новембар 2014.

Илија Марић: Између метафизике и дијалектике

Година издања: 2014.
Формат: 135х200.
Обим: 296 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-27-2






Садржај
ПРЕДГОВОР   5

БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ   9
БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ
О АНТИЧКОЈ ФИЛОСОФИЈИ  11

КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ  37
УКЛАЊАЊЕ КСЕНИЈЕ АТАНАСИЈЕВИЋ
СА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА  39
КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ
О СРПСКИМ МИСЛИОЦИМА  58
ЈУГОСОЛОВЕНСКИ МИСЛИОЦИ
КСЕНИЈЕ АТАНАСИЈЕВИЋ  80
КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ
И АНТИЧКА ФИЛОСОФИЈА  98

СИМА МАРКОВИЋ 121
МАРКОВИЋЕВО РАЗУМЕВАЊЕ ФИЛОСОФИЈЕ 123
ФИЛОСОФСКО ТУМАЧЕЊЕ
ТЕОРИЈЕ РЕЛАТИВНОСТИ 147

ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ 163
ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ
ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА И МАРКСИЗАМ 165
ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ О ХЕРАКЛИТУ 194
НЕДЕЉКОВИЋЕВА ПРЕДАВАЊА
О КИНЕСКОЈ ФИЛОСОФИЈИ 218

ДОДАЦИ 241
О ИСТРАЖИВАЊИМА
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ФИЛОСОФИЈЕ 243
ФИХТЕ КОД СРБА У XIX ВЕКУ 268

Подаци о објављеним текстовима 291




ПРЕДГОВОР
Радови сакупљени у овој књизи настајали су у протеклих десетак година и организовани су по узору на моју ранију књигу Философска делта (Београд, 2009). И овде је, наиме, реч о четири савремена српска философа, при чему се усредсређујемо на онај сегмент њихове стваралачке активности који је знатним делом временски ситуиран у раздобље између два светска рата. Реч је о метафизичару Браниславу Петронијевићу и његовој врсној ученици Ксенији Атанасијевић, с једне стране, и дијалектичким материјалистима Сими Марковићу и Душану Недељковићу, с друге стране.
Бранислав Петронијевић је познат по свом анахроном настојању да изгради један метафизички систем по узору на рационалисте XVII века, као што је био Лајбниц. Његов метафизички систем, међутим, није оставио видног трага код нас и није нашао следбенике. Петронијевић је у нашој средини имао више утицаја као писац уџбеника из појединих философских дисциплина, посебно из историје философије, који су допринели ширењу философске културе и изван учионица факултета. Мада није имао амбицију да се бави историјом философије, он је у тој области, посебно кад је реч о античком периоду, објавио неколико истраживачких радова од којих су неки били примећени и на страни. У овде презентованом чланку бавимо се Петронијевићевим доприносом историји античке философије.
Петронијевић је био заслужан за подизање нивоа универзитетске наставе философије у Београду. Код њега су написане и одбрањене и прве домаће докторске дисертације из ове дисциплине. Једна од његових ученица и докторанада била је и Ксенија Атанасијевић, прва жена која је добила место доцента на Београдском универзитету. Она је убрзо по одбрани доктората и добијању доцентског места почела да се удаљава од начина философирања свог учитеља, који је до тада следила, и почела трагање за више „словенском“, нашом философијом. Била је и наш први специјалиста за античку философију, али је писала запажене радове и о другим раздобљима историје ове дисциплине. Овде ћемо посебну пажњу поклонити њеним истраживањима античке и националне мисли, као битном аспекту трагања за властитом философском позицијом која би била уједно и наша, словенска.
Социјалистичке и марксистичке идеје доспевале су до Срба још у XIX веку, али се марксистичка философија у ужем смислу почиње интензивније неговати тек између два светска рата. За то је посебно заслужан Сима Марковић, доктор математичких наука и закратко доцент Београдског универзитета, мада је свакако познатији као један од оснивача Комунистичке партије Југославије и њен први секретар. Он је између два рата био наш најзначајнији философ међу марксистима. Овде се бавимо генезом његовог занимања за марксистичку философију као и разумевањем исте, а онда и његовом философском интерпретацијом теорије релативности као револуционарне научне теорије.
Уопште, међу нашим комунистима између два светска рата мало је било философа од струке. Први такав је био Коча Поповић, који је студирао философију у Паризу и Франкфурту. Међутим, једини марксиста међу универзитетским професорима философије у том међуратном раздобљу био је Душан Недељковић. Али ни он то није био од почетка универзитетске каријере, него је то постао тек тридесетих година. О тој његовој еволуцији као и односу према античкој философији, посебно кинеској, пишемо у неколико радова посвећених овом недовољно истраженом философу, који ће играти важну и одређујућу улогу као професор Философског факултета у Београду непосредно после Другог светског рата.
У додатку књиге доносимо два рада из историје српске философије, који су тек посредно у вези са горе разматраним философима. На постојање средњовековне српске философије, која је део традиције европске философије и различита од народне мудрости, први је од наших философа указао Душан Недељковић. У овом прегледу досадашњих истраживања српске средњовековне философије, међутим, бавимо се доприносима не само наших историчара философије него и историчара књижевности. С друге стране, Бранислав Петронијевић је аутор првог засебног предавања о Фихтеу код нас које је записано и тако сачувано. Реч је о предавању на Београдском универзитету одржаном по свој прилици пре Првог светског рата. У раду о Фихтеовој философији код Срба у XIX веку истражујемо шта се о немачком мислиоцу знало и писало код нас пре Петронијевића.

У Београду,

јануара 2014.

Славица Лазић: Лицем к лицу - Одабрани разговори I

Година издања: 2014.
Формат: 130х200.
Обим: 336 стр.
Повез: тврде корице
Саиздавач: Бернар
ISBN 978-86-87057-28-9 (Отачник)
ISBN 978-86-87993-85-3 (Бернар)


Садржај
Предговор 9

Пред лицем цркве 11
Остајемо верни Христу
Aрхиепископ Јован Вранишковски 13
Не треба да се бојимо дијалога
Владика Игнатије Мидић 21
Своји на своме
Владика Јоаникије Мићовић 29
Светлост Будућег века суди и подстиче на одговорност
Владика Максим Васиљевић 38
Ко­со­во је наш Је­ру­са­лим
Владика Те­о­до­си­је Шибалић 45
Хришћанства нема изван Цркве
Проф. Радован Биговић 54
За српско богословље на светским језицима
Проф. Богдан Лубардић 62
Трагати за недореченим
Проф. Петар Јевремовић 74

Пред лицем политике 85
Вишевековно духовно сродство
Амбасадор Александар В. Конузин 87
Да ли је небрига, незнање или издаја
Проф. Смиљa Аврамов 94
О злочинима се све зна
Академик Драгољуб Живојиновић 101
Продаја Косова била би велеиздаја
Академик Василије Крестић 108
Косово – прва фаза Велике Албаније
Проф. Љубодраг Димић 117
Сачувати Косово као заветно опредељење
Проф. Слободан Антонић 124
Црква је истински духовни ауторитет
Проф. Ђорђе Вукадиновић 130
Клеро-усташки НДХ дух у Хрватској
Проф. Чедомир Антић 138

Пред лицем културе 147
За духовно узрастање је потребно време
Академик Светлана Велмар Јанковић 149
Косово је Србија од неба купила
Академик Матија Бећковић 156
Критика је потребна у сваком јавном деловању
Академик Предраг Палавестрa 164
Ја сам се родио у вери
Академик Љубомир Симовић 169
Нико не води рачуна о језику
Академик Иван Клајн 176
Трудом и борбом постиже се спасење
Љиљана Хабјановић-Ђуровић 185
Вера је дар од Бога за нашу мисију на земљи
Aкадемик Душан Ковачевић 196
Општељудско кроз национално и светосавско
Емир Кустурица 205
Бог је у сваком човеку
Љубиша Самарџић 218
Носим Христов крст
Бранислав Лечић 224

Пред лицем музике 231
Осећам Божију љубав
Јадранкa Јовановић 233
Вера је све у мом животу
Академик Исидорa Жебељан 240
Вера и уметност побеђују све разлике
Александар Сањa Илић 249
Вера и рокенрол иду заједно
Бора Ђорђевић 256
Православље и рокенрол
Зоран Костић Цане 266
Лепота аутентичне вековне традиције у нама
Звонимир Ђукић Ђуле 274
Људима треба љубав, вера и искрена осећања
Милан Ђурђевић 282

Пред лицем медицине 291
Ово је век зависности
Академик Владета Јеротић 293
Духовни живот је важан фактор оздрављења
Др Вера Трбић 302
Безусловна љубав постоји само у вери
Др Зоран Миливојевић 310
Зависност је излечива болест
Др Александaр Рамах 317
Угрожена су и деца са посебним потребама
Др Драган Вуканић 324

Благослов патријарха 329
Изводи из рецензија 331
О аутору 333


О књизи Лицем к лицу

Српска Православна Црква благосиља излазак књиге коју уважени читаоци имају пред собом, верујући и надајући се да ће осветљавање суштине хришћанске философије живота, којим се баве наведени сабеседници, дати корисне одговоре свима онима који живе сталним хришћанским подвигом бити у свету, а не бити од света, затим истраживачима који се баве историјом хришћанске културе, али и свима онима који једноставно трагају за вером у оваплоћеног Бога Логоса Спаситеља нашег Исуса Христа, коме Јединоме припада слава у векове који долазе.
Из благослова Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја

 „Разговори које је новинарка Славица А. Лазић водила десет година у Православљу са људима из различитих струка – од теолога и епископа Српске Православне Цркве, преко наших угледних историчара и научника, књижевника (песника и прозних писаца), па до позоришних и филмских величина у нашем јавном животу, као и са познатим спортистима – јединствени су међу бројним другим, објављеним и необјављеним „интервјуима“ људи из културе.
Ови разговори одликују се озбиљношћу и одговорношћу аутора, у смислу темељне и свестране припреме Славице Лазић пред заказаним сусретима са најразличитијим представницима из појединих струка. Оно што је, међутим, најважније и што треба запазити, то је заједничка основа у свим вођеним разговорима – а то су питања о личном ставу упитаних према религији, конкретно према српској православној хришћанској вери. У дискретно постављеним питањима Славице Лазић о оваквом личном ставу српских интелектуалаца према сопственој вери, као и њиховом односу према актуелном положају Српске Православне Цркве у нашем друштву, огледао се убедљиво, не само лични став према вери и Цркви самог аутора књиге, већ је у назначеним питањима (местимично добронамерно провокативним) дошла до изражаја и њена ненаметљива општа образованост, у којој се успешно мири вера и разум, теологија и философија, Црква и држава.“
Из рецензије Академика Владете Јеротића

Уважена новинарка, госпођа Славица Лазић, која је током више година, у разноликим медијима, водила занимљиве разговоре с многим истакнутим, пре свега српским, али и неким страним интелектуалцима, одлучила је да на разне стране расуте интервјуе сабере и објави у посебној књизи. Саговорници госпође Лазић били су истакнути српски писци, научници различитих профила, уметници, теолози, амбасадори, спортисти и друге познате личности различитог занимања.
Добар избор саговорника који су имали шта да кажу и поруче читаоцима и слушаоцима, да оцене догађаје, личности и време у којем смо живели и у којем живимо, који су умели да изразе своја страховања, да укажу на то шта је добро а шта не ваља у нашој држави и нашем друштву, служи данас као незаобилазно историјско сведочанство и о онима који су говорили и о ономе о чему су говорили. Стога ће књига Славице Лазић, која се својим питањима представила као веома обавештена, образована и упућена у бројне проблеме нашег времена, добро послужити свима који буду желели да се упознају с нашом недавном прошлошћу.
Из рецензије Академика Василија Крестића

Лицем к лицу Славице Лазић, није само антологија изузетних разговора са мудрим савременицима, интелектуалцима, свештеним лицима, философима, јавним личностима – она је и  бревијар утехе, памети, лепоте, вере и љубави... И док је велики део српске медијске јавности ишао у правцу  губљења сваког смисла, у тривију која често одлази у понор бесмисла, Славица је својим интервјуима од којих је саткана ова књига, доказала да није тачно да у данашње време нема ни памети ни вере ни мудрости ни интелектуалаца који се не одричу Бога.
„Чистима је све чисто“ – библијска је мисао која је саборно провачила Славичина питања представљајући нам тако нашу стварност, наше савременике у потпуно другом светлу у пуноћи љубави и чистоте...
Из рецензије Исидоре Бјелице



четвртак, 27. март 2014.

Илија Марић: Стара физика и физика код Срба



Година издања: 2013.

Формат: 135х200
Обим: 384 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-24-1


ПРЕДГОВОР

СТАРА ФИЗИКА
НАСТАНАК ФИЗИКЕ КАО НАУКЕ
ФИЗИКА КАО ФИЛОСОФИЈА ПРИРОДЕ
ФИЗИКА КАО МЕШАНА НАУКА
ЕМПИРИЈСКА ЗНАЊА ИЗ ФИЗИКЕ

ФИЗИКА У ВИЗАНТИЈИ
НАУКА И ПРАВОСЛАВЉЕ
ХРИСТИЈАНИЗОВАЊЕ ФИЗИКЕ (Белешке уз Шестоднев Василија Великог)
НЕКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ РАЗВОЈА НАУКЕ У ВИЗАНТИЈИ
ИЗВОРИ ЗА ФИЗИКУ У ВИЗАНТИЈИ
ФИЗИКА У ВИЗАНТИЈИ (Нацрт)

ФИЗИКА КОД СРБА
ФИЗИКА КОД СРБА

ДОДАЦИ
ДАН ФИЗИЧКОГ ФАКУЛТЕТА
УПОРЕДНИ ИНТЕРВЈУ

Белешка о објављеним текстовима



ПРЕДГОВОР
Књига Стара физика и физика код Срба на неки начин је пандан мојој ранијој књизи Философија на истоку Европе (Бео­град, 2002). Под старом физиком разумевамо пре-модерну физику, ону која је постојала пре такозване научне револуције у XVII веку, када је настала нова (модерна) физика. Наслов књиге сугерише да ће се на наредним страницама говорити о матичном току физике од њеног настанка све до ренесансе, укључујући и њу, као и о једном споредном рукавцу ове науке код нашег народа. Намера је, међутим, да се проследи историја старе физике у антици и средњем веку, са посебним нагласком на развоју физике у Византији, а потом да се, бар у нацрту, прикаже целовит развој физике код Срба, од првих упознавања са њом до шездесетих година прошлог века. Пошто је физика рођена у Старој Грчкој и својим главним током континуирано наставила да се негује у Риму, Византији, код Арапа и на латинском Западу, да би се једним од многобројних рукаваца развијала и код Срба, садржина књиге бар делимично оправдава наслов. Кажемо делимично, јер се сасвим изоставља матични ток ренесансне физике на Западу, која је такође сегмент старе физике.
Историју физике ваља започети чињеницом да је Аристотел основао физику као дисциплину. Он ју је први дефинисао и у светлу те дефиниције сагледао да је она грчки изум и да је као философирање о природи још са Талесом започела свој живот. Физика је као грана теоријске философије потом негована у антици и у средњем веку, када је била познатија под именом философија природе (philosophia naturalis).
Постојале су у старини још две врсте знања за које Аристотел иначе није држао да спадају у физику или другу теоријску философију (прва је била теологика, а трећа математика) па нису биле ни обухваћене тим називом, а за које су модерни историчари физике с разлогом склони да их уврсте у физику. Једна су теоријске, а друга емпиријске врсте. (У стандардним историјским прегледима физике све три поменуте врсте знања су помешане, из чега се онда не види шта се у одређеној историјској епохи мислило под физиком, и које врсте знања су се у њу убрајала, а које не.) 
Поменута теоријска знања тицала су се небеских тела, светлости и тежине тела. Реч је о математичким теоријама кретања небеских тела, геометријским аспектима светлости и тежинâ тéла. Не само Аристотел, него нико у антици то није убрајао у физику, јер је овај термин, искован у аристотеловској радионици, био резервисан за философију природе. Као називи наведених врста знања коришћени су други термини. Знање о кретањима небеских тела називало се астрономија, учење о светлости добило je име оптика, а о тежинама тела механика. Њима бисмо могли придружити и хармонику, математичку теорију музике, која је обухватала и она знања која бисмо данас убрајали у акустику, физичку науку о звуку. Све наведене науке су се још у антици издвојиле као самосталне науке. И Аристотел их је убрајао у науку, али не у физику, него их је смештао негде између физике и математике, мада ближе математици. За њега су оне биле нека врста математичких наука. Због тог интермедијерног положаја између физике и математике Тома Аквински, Аристотелов средњовековни поштовалац, назвао их је средње науке (scientia media).
Математичке науке о природи имају питагоровску клицу која је плодно проклијала у Платоновом истраживању природе. Сам Платон истраживању природе није дао посебан назив, као што уосталом није користио ни посебне називе за истраживање светлости и тежина тела. Само је за кретање небеских тела користио име астрономија. То што Платон није користио одређене називе за ове врсте знања и што их Аристотел није убрајао у физику не значи да ми то не можемо чинити. Платон се залагао за математичко истраживање природе, при чему је математика имала начелну улогу. Аристотел пак није био против сваке примене математике у физици, он је само одрицао да је математика надређена физици у истраживању природе и стога математичке науке о природи није убрајао у физику.
Платон је први увео разлику између науке и философије, и ова се темељила на разлици разума од ума. Науке су разумске, а философија је умска. Он је у дијалогу Држава изричито именовао четири науке, и све су биле математичке: аритметика, геометрија, астрономија и хармоника (математичка теорија музике). Прве две од наведених наука биле су чисто математичке, док су друге две биле нека врста примењене математике. Да је располагао називом физика и да је имао свест о њеном домену, он би свакако своја математичка истраживања природе означио тим термином и придружио их напред побројаним математичким наукама. Али то није био случај, тако да ће једино наведене четири математичке науке – којима ће Боетије касније, на размеђу антике и средњег века, дати обухватан назив quadrivium – остати део образовног процеса у антици и средњем веку. Ту нису улазиле механика и оптика. Математичке науке о природи, где уз астрономију и једним делом хармонику спадају и механика и оптика, у средњем веку су, према аристотеловском кључу, како је већ речено, добиле назив средње науке и разликовале су се од тадашње физике. Али у кључу модерне физике, која је по својој суштини математичка, ми ове средње науке можемо назвати физиком, а Платона симболички узети за њиховог утемељивача.
Емпиријске врсте су пак она знања која су људи стицали још од времена пре него што је физика и била конституисана као дисциплина. То су знања из физике која су људи почели сакупљати и „пре физике“, али их налазимо и касније, изван горе назначена два главна тока. Као пример наведимо расправу Epistola de magnete Петра Перегрина Марикура из 1269. Ми ћемо их се само овлаш дотаћи и усредсредићемо се на два основна тока старе физике након њеног настанка: један је физика као философија природе (аристотеловска линија) а други је физика као средња наука (платоновска математичка линија). Није нам намера да у том приказу претерано залазимо у појединости, него само да укажемо на континуитет ова два основна тока развоја старе физике, философског и научног, која су текла упоредо, мада је било и повремених међусобних преплитања и мешања. Стога овде нећемо наићи на раније непознате чињенице којих иначе није било у већ постојећим историјским прегледима физике. Новина нашег поступка је у одвојеним приказима, с једне стране, философске физике (философије природе), који је додуше развијенији и детаљнији него што је то иначе обичај у историјама физике, и, с друге стране, средњонаучне физике, при чему морамо имати на уму да се ова потоња током читаве антике и средњег века заправо није ни звала физиком.
Посебно смо обратили пажњу на физику у Византији. То смо учинили из два разлога. Први је тај што је после пада Западног Римског царства под варваре у V веку у латинском делу Европе практично дошло до прекида са традицијом грчке физике за наредних седам векова. У Византији су, међутим, не само сачувани текстови античке физике него су настављена и истраживања, уз неке значајне резултате. Посредством Византије традицију грчке физике преузели су Арапи, који су такође дали властити допринос овој дисциплини, и пренели је латинском Западу у XII веку. Тиме је обезбеђен континуитет истраживања у физици током раног средњег века, када је на Западу настао прекид. Други је тај што су се Срби упознали са физиком преко превода византијских рукописа на словенски језик. Нажалост, истраживања физике у Византији, ако изузмемо најранији период, још увек нису довољно одмакла, тако да овај одељак књиге није нека синтеза досадашњих истраживања него садржи неколико наших засебних радова, од којих се тек у последњем даје нацрт могућег историјског приказа физике у овој средњовековној држави.
Истраживања историје физике код Срба такође до сада нису много одмакла, мада постоји неколико краћих синтетичких прегледа појединих сегмената целокупног развоја. Наша скица, рађена на основу постојећих приказа одређених сегмената развоја физике код Срба као и властитих истраживања, први је покушај целовитог прегледа, од почетних упознавања са физиком у средњем веку до укључивања у светске токове оснивањем Института за физику у Винчи 1948, који од 1953. носи назив Институт за нуклеарне науке. Приповест се прекида годином 1961. Те године је, с једне стране, основан Институт за физику, сада смештен на обали Дунава у Земуну, који означава нову етапу развоја физике код нас јер је покривао и она подручја физике која се нису истраживала у Винчи, а, с друге стране, почео је да ради ПМФ у Новом Саду, тако да се од тада физика почиње студирати и у другим универзитетским центрима у Србији. Посебно ваља истаћи да је одељак „Физика код Срба у средњем веку“ пионирски јер се до сада нико од историчара физике код Срба није бавио тим временским периодом. Слично би се могло казати и за главнину наредног одељка („Физика код Срба изван Турске“), јер су досадашњи писци прегледа физике код нас говорили само о војвођанским Србима, а превиђали су дубровачке Србе. И у осталим одељцима овог прегледа физике код Срба има појединости којих нема у ранијим прегледима. Овај одељак књиге су у целини прочитали и дали драгоцене критичке примедбе професори Иван Аничин и Ђуро Крмпотић, на чему им се веома захваљујем.
У Додатку се појављују два текста документарног карактера. Један је моје образложење предлога датума за Дан Физичког факултета Универзитета у Београду, а други је упоредни интервју који сам 1989. урадио са професорима Звонком Марићем и Федором Хербутом, нашим истакнутим теоријским физичарима, о винчанским почецима и даљем развоју теоријске физике код нас. Оба прилога, дакле, тичу се физике код Срба, али се као документи издвајају у засебан одељак.
Посебно се захваљујем професору Слободану Жуњићу, без чије пријатељске подршке ова књига се још увек не би појавила. Такође се захваљујем уреднику издавачке куће „Отачник“ Благоју Пантелићу на прихватању рукописа у оквиру своје философске библиотеке и труду око графичког изгледа књиге. И не на последњем месту, захваљујем се колегиници Биљани Радовановић на корисним примедбама и подршци током рада на књизи.

У Београду,
августа 2013.